U prethodnim lekcijama smo povezali css preko fajla i napisali malo css koda da vidimo kako to funkcioniše. U ovoj lekciji ćemo se upoznati sa jednim važnim svojstvom display. Svojstvo display određuje kako se prikazuje tag u HTML dokumentu, da li će biti prikazan kao tekst u liniji ili kao blok koji ima svoju visinu i širinu. Dakle, počnimo sa najosnovnijim, kako se tagovi prikazuju po default-u, a oni se razlikuju: <div> se prikazuje kao blok, a <span> kao tekst u liniji. Hajde da počnemo sa prikazom teksta. Napravićemo test liniju i obmotati je u span.

Zamislite brzu planinsku reku koja bučno i brzo teče. I na putu te reke nalazi se kamen, pa reka teče oko tog kamena. Ako je kamen sa leve strane u odnosu na smer toka reke, reka teče oko kamena sa desne strane, a ako je kamen sa desne strane, reka teče oko kamena sa leve strane. Tako funkcioniše CSS svojstvo float.

Ovde završava priručnik za CSS, ali učenje CSS-a se ne završava. Predlažem da pređemo na praksu i nastavimo da učimo CSS kroz kreiranje Drupal teme. Pronaći ću na internetu PSD maketu i mi ćemo je složiti u Drupal temu zasnovanu na Zen temi.

Možete takođe preći na učenje PHP-a:

Lekcije za PHP

Javascript je jedan od najpopularnijih jezika na svetu, iako tokom vremena gubi svoj značaj, ali ga mnogi programeri i dalje uče.
Javascript će vam trebati za dalje učenje jQuery, zato pre nego što se uhvatite jQuery, koji je u stvari javascript framework, treba ipak poznavati osnove javascript-a.
Javascript kod se ubacuje direktno u kod HTML stranice pomoću koda <script></script>:

Neću dugo okolo da objašnjavam sve tipove promenljivih i sve operacije, to nam nije potrebno, naš glavni cilj je da savladamo osnovni sintaksu javascript-a, da bismo potom prešli na učenje jQuery i tek onda ćete moći da unapredite svoja znanja i veštine u javascript-u. Ako ipak želite da učite javascript i ne privlači vas korišćenje sjajnog javascript framework-a, onda treba da potražite neki obimniji udžbenik za javascript. A ako želite da pravite sajtove na drupalu i kasnije učite jQuery, onda smo na istom putu. Dakle, hajde da počnemo.

U ovoj lekciji ćemo razmotriti kako se koristi if konstrukcija u Javascript-u. Sintaksa u Javascript-u je otprilike ista kao u PHP-u (oboje su rađeni sa ciljem da budu razumljivi C++ programerima), pa o if konstrukciji možete pročitati u ovoj PHP lekciji:

Lekcije PHP - lekcija 8 - If operator

U ovoj lekciji ćemo razmotriti petlje u Javascript-u. Kao što sam ranije rekao, sintaksa PHP jezika je slična Javascript-u, pa tako možete pogledati i petlje u PHP-u:

Lekcije PHP - lekcija 12 - Petlje while, foreach, for

Osim jednog detalja, u Javascript-u ne postoji petlja foreach(), zato ćemo u budućnosti koristiti metodu each() u jQuery za iteraciju elemenata.

U ovoj lekciji ćemo razmotriti funkcije u Javascript-u, kako ih pisati i koje vrste funkcija postoje. Možete pročitati o funkcijama u ovim PHP lekcijama, svi primeri će raditi i u Javascript-u:

Lekcije PHP - lekcija 7 - PHP funkcije i funkcionalno programiranje

U ovoj lekciji ćemo razmotriti još jedan tip podataka u Javascript-u — nizove. Takođe ćemo pogledati neke funkcije za rad sa nizovima i stringovima. Sve ostale funkcije ćemo razmotriti u narednim lekcijama. Za upoznavanje sa nizovima, možete pročitati materijale o nizovima u PHP-u:

Uroci PHP - lekcija 10 - Nizovi

Ovo je poslednja lekcija o javascript-u koja je potrebna da biste započeli sa učenjem jQuery. Ali nije poslednja lekcija o javascript-u koju ću praviti, jer je jezik javascript znatno širi i ima mnogo više nego što sam pokrivao u svojim lekcijama.

Dakle, u ovoj lekciji ćemo razmatrati još jedan tip podataka u javascript-u, a to su objekti. Objekte možemo uporediti sa nizovima čiji su elementi promenljive i funkcije. Promenljive u objektima ćemo nazivati svojstvima objekta, a funkcije u objektu ćemo nazivati njegovim metodama. O objektima u PHP-u možete pročitati ovde: